Синоћ почео Позоришни фестивал - Младнеовац 2009.
Пред препуном салом Центра за културу синоћ је представом "Дервиш и смрт" , Народног позоришта из Београда, отворен овогодишњи Позоришни фестивал - Тетатар у једном дејству - "Тектоника пропадања". Да се Младеновачка публика ужелела добрих представа, након "посне" позоришне године, најбоље сведочи леп призор испуњене сале Центра за културу. Овогодишњи фестивал званично је отворио Дејан Чокић , заменик председника Градске општине Младеновац.
Чокић је испред Градске општине Младеновац поздравио публику и госте и пожелео им добродшлицу на Позоришни фестивал.
− Попуњена места у овој сали најбољи су доказ и потврда да Младеновац има позоришну традицију и позоришну публику. Сигуран сам да ћете уживати у наредних седам фестивалских дана и представама које је за вас одабрала госпођа Драгана Бошковић, селектор фестивала.
Знам да сте нестрпљиви и да сте дуго чекали овај дан, али пре него се светла погасе и на овој бини почне да се одвија један живот другачији и бољи од свакодневног, желим да се захвалим свим људима који су уложили огроман напор да Позоришни фетсивал траје и живи све ове године.
Још једном, публици желим да уживају у позоришној уметности, а позоришним трупама да се пријатно осећају у Младеновцу и да се до године опет видимо у истом расположењу − рекао је Чокић.
Поред синоћње изведбе представе ДЕРВИШ И СМРТ, Младеновачка публика имаће прилику да у такмичарском делу од вечерас види и представе : ГЕНЕРАЛНА ПРОБА САМОУБИСТВА, НАРОДНИ ПОСЛАНИК, ПИСТА ЗА ШЕХЕРЕЗАДУ, ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ, ДРАГА ЈЕЛЕНА СЕРГЕЈЕВНА, као и представу, ван конкуренције, у част победника - АЗБУКА - ВУКОВ РЈЕЧНИК.
Жири, у којем су редитељ Димитрије Јовановић, глумица Рада Ђуричин и Јасмина Чабрило, професор одабраће најбољу предству која ће бити награђена статуетом "Слобода", плакетом и новчаним износом.
Објашњавајући свој избор предства и гесло овогодишњег фестивала " Тектоника пропадања ", селектор Драгана Бошковић , између осталог је нагласила :
"... Није циљ овогодишње селекције фестивала "Театар у једном дејству" да буде катастрофична, нити да антиципира неку, не дај Боже, несрећу. Овај селектор, просто, мисли да је време, можда крајње време, да се ствари назову правим именима и да се, макар кроз вечну уметност, као што је позориште, покаже како се урушава један часни, морални свет, постајући сопствена апсурдна супротност, и још више од тога - гротеска у којој више нема никаквог поноса ..."
