За непуних месец дана у азилу за псе у Раковици ради непуних месец дана, а да је ова инвестиција Београду била преко потребна, показује податак да је за то време обављено око 750 кастрација или стерилизација што уличних што власничких животиња. Капацитет азила је 450 паса, а сам објекат има око 780 квадратних метара. Објекат има пријемна и административна одељења, затим оперативне и постоперативне сале, лабораторију, просторије за припремање хране и вешерај, простор за особље и будућег управника, те едукациони центар. Такође, и што је можда најважније, азил има 60 боксова за животиње, као и посебне одељке за псе који су асоцијални или агресивни, капацитета око 300 животиња.

– Основни мотив града за отварање једног оваквог објекта, о чему се причало безмало три деценије, јесте свеобухватна брига на првом месту о псима луталицама, односно њихово збрињавање, претходно лечење уколико се за тим покаже потреба, затим кастрација или стерилизација, чиповање, вакцинација и на крају удомљавање. За три недеље, колико објекат ради, успели смо да удомимо десет животиња. Неке ће бити враћене на улицу, а са оним агресивнијим радиће дресер јер животиња која је једном напала човека не може да се врати на место одакле је узета – каже Владимир Терзин, задужен за зоохигијену на територији града Београда.

Иако статистике показују да се број паса луталица на територији десет градских општина смањио, последњих година велики проблем представља неконтролисано парење паса који имају власника. Из тог разлога град ће у будућности инсистирати на контроли власничких животиња, како би се уклонио прави узрок појаве напуштених животиња.

– Тренутно припремамо промену стратегије са акцентом на власничке животиње. Дешава се да женка добије 7,8 штенаца, власник успе да удоми два, три, а остали заврше на улици. Зато ћемо настојати да уведемо таксе за кућне љубимце, којима ће се финансирати програм стерилизације паса. Уз обавезно чиповање животиња приликом вакцинација и уз интензиван рад, као и неопходну едукацију грађана, надамо се да ће овај проблем бити решен за две до три године. У преговорима смо да у оквиру будуће комуналне полиције постоји и такозвана „animal police”, која би буквално имала надлежности да обавља контролу од врата до врата и помаже у регистрацији животиња. На територији читавог града тренутно је регистровано око 78 хиљада власничких животиња, али се претпоставља да је овај број знатно већи – истиче Терзин.

У Београду је у плану отварање још најмање три азила за псе, а кад је реч о мачкама, које изискују много мање места, предвиђено је да се за почетак у оквиру неке од постојећих ветеринарских амбулатни прилагоди простор од 40 до 50 квадрата као азил за мачке. Нови азили за псе били би стратешки распоређени по граду, а за сада су понуђене локације на Палилули, у Барајеву и Лазаревцу. Азили ће морати да буду лоцирани на ободима града јер је услов да морају бити направљени на 500 метара удаљености од насељеног места. Удаљене општине тренутно и имају највише проблема са псима луталицама, па ће град у нову стратегију укључити и њих, у нади да ће његов пример следити и читава Србија.

Азил за псе у Раковици отворен је за грађане радним данима и суботом од 10 до 12 часова. Вакцинација против беснила за животињу која је већ била вакцинисана кошта 600 динара, а за ону која није 800. Чиповање је бесплатно уз вакцинацију, а животиња добија и годишњу потврду о вакцинацији, као и доживотни пасош.