Жири за поезију, кратку причу и есеј, двадесет четвртих ''Шумадијских метафора'' одабрао је најбоље радове који су протеклих месеци пристигли на конкурс традиционалног младеновачког песничког фестивала.

Како се, између осталог, наводи у саопштењу жирија за поезију (Радомир Андрић, председник и чланови Братислав Милановић и  Душан Стојковић), на овогодишњем конкурсу је учествовало сто шездесет троје песника.

После анализе приспелих радова, ценећи вредност не само појединих песама него и прилога у целини, жири је једногласно одлучио да се прва награда додели песми "Непотребне компликације", Огњена Петровића из Младеновца. Ова цитатна песма упушта се у асоцијацијама препун и налик на прави двобој литерарног и филмског поетски двобој у којем уметност побеђује.

Друга награда додељује се, модерној такође, једнако особеној, асоцијативној, цитатној, хуморној без сваке сумње, метафоричкој и метафизичкој подједнако, песми "Номади" Весне Кораћ из Новог Сада.

Трећу награду жири је доделио модерном, опкорачењима динамизираном, сонету "Из профила" у којем њен аутор, Обрен Ристић из Књажевца, успоставља дијалог са једним од најзначајнијих песника српског двадесетог века, и уопште, Бранком Миљковићем.
Жири је такође одлучио да се двоје учесника конкурса, Тања Милутиновић из Београда за песму "Мајстор и Маргарита" и Снежана Радојевић из Куле за песму "Quo vadis", похвале за квалитет својих песама. Жири је такође одабрао и један број аутора и песама који заслужују да буду похваљени, као и песнике и песме за зборник ''Шумадијске метафоре 2011''.

Жири за кратку причу и есеј (Радослав Војводић, председник и чланови Јасмина Чабрило, и Зоран Милисављевић) је пажљиво размотрио свих седамдесет шест прозних састава који су пристигли на конкурс и одлучио да прву награду додели причи "Борбени авион F 32" Весне Кораћ из Новог Сада. Она садржи, пластично исприповедану полу-унутрашњим монологом, трагичну сторију која покрива читав живот који управо то – живот – најмање јесте. Али опстаје и такав. Себи упркос.

Друга награда додељена је особеној причи, заправо више прибележеном, намерно дисперзивном и разуђеном, принципом мозаика грађеном, тексту "Историја нашега живота" Владете Коларевића из Брезовца.

Трећа награда није додељена, а жири је препоручио за објављивање у Зборнику анегдотску причу-сећање "Ђука и Јован" Николе Ч. Вујчића из Младеновца.

 

НАГРАЂЕНЕ ПЕСМЕ

Огњен Петровић

НЕПОТРЕБНЕ КОМПЛИКАЦИЈЕ

Фани је остала без Александра,
Ана и Хенри
опет дочекују госте,
Луиз убија Телму
не марећи за сиже
и сасвим могуће биоскопске дебакле.

Измождени радници
падају крај производних трака,
комади транжираних полутки
на путу ка хладњачи,
мексички најамници ујахују
у успавани градић,
мамузама боду сапи
свеже оседланих жена.

Улицом, пред сумрак,
патролирају поворке са маскама К. К. клана:
легитимишу сваког ко је спреман
да одигра животну ролу.
На дванаестом спрату Waldorf  Astoria-е
форсирајући жанр –
Фани наручује боцу Crystal-а, затим
у неглижеу скаче са терасе
јер се разочарала кишном панорамом Тулсе.

Луиз купује једну карту и губи се
у непознатом правцу,
Хенри пребија Ану и бива осуђен
на 200 сати
хуманитарног рада,
нико не може да каже шта се догодило
са Александром.

Мексички најамници спаљују saloon,
костимирана поворка се разилази,
улазим у хладњачу
као Н. Армстронг на месец,

спреман за црне рупе,
спреман за примичућу комету,

пред мојим лицем ружичасте
транжиране полутке,
и очи,
очи,
свака је имала очи.

Весна Кораћ

НОМАДИ

Хоћемо ли као морски цигани
завршити на плитким кабанзима
Повести своје породице са копна
напустити презадужене једнособне домове
Оставити откључане браве
да пленећи имовину не развале врата
На двадесет метара дубине ловићемо рибу
развлачити мреже учити се харпуну носити улов на пијаце
Излазак на копно неће бити шала
набавити гориво
обновити залихе воде и хране
обезбeдити се ледом
Све осећајући мучнину ходајући тлом
након дугих недеља љуљања на мору
Моја домовина биће широко пространство
олује муње и гусари
Без базе коју би назвали својом
дубоко усидрени под небо
широки хоризонт
плутаће очеви мајке и уснуле очи детиње  на месечини
Спасити достојанство и милокрвност потомству
занемарити тетиве и атрофиране удове
Сводљиве мисије остварити
краткорочне планове и тихе дане
Крпљење мотора врћење курблунга
испумпавање нагризајућих морских соли
Конац игле за мрежу
нешто крововских церада и моторне масти
у трампи за улов
Металним алкама звонићемо плашити јата наводити их ка себи
Около сијаће осветљени и полупразни хотели
са само пет звездица
Док ће широко небо
пламтети над главама нас  номада
Обали ћемо прилазити тек када сви оду
људи паркинг сервиса, комесари, комунални полицајци, инспектори, разносачи флајера, пост expressа, комерцијалисти, камере, откинути сателити
Говорићемо језиком који нема писмо
нећемо остављати писане трагове
Грабиће напред прамац
наша гладна неутољива уста

Обрен Ристић

ИЗ ПРОФИЛА

Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса-
Верска и млада грана брезе... Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што не сме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.